Браћа и сестре наших ученика – тихи хероји

У неким породицама наших ученика, њиховим домовима и малим срцима, постоје, осмехују се и деле све са њима, њихова браћа и сестре. Но, они деле и бриге, страхове својих родитеља као и наду за њихову заштиту и сигурност у будућности.

Нема сумње да сиблинзи (браћа и сестре) деце са сметњама у развоју имају другачије и јединствене изазове у односу на своје вршњаке. У неким државама је препозната потреба да се оснаже и подрже браћа и сестре детета са сметњама па су се тако основали центри и организовале радионице или групе за подршку. У нашој средини, на жалост, и даље смо сведоци да су они често на мети узнемиравања својих вршњака због своје браће/сестара које имају сметње у развоју. Родитељи тако имају дупло више одговорности и задатака, а са друге стране мало или никакве институционалне, систематски организоване подршке.

У нашој школи већ две године једна група браће и сестара састају се и друже. Иза 5 ученика II/3 одељења поносно стоје шесторо браћа и сестара. Већина њих су виши разреди основне школе а уз њих трчкара и не заостаје, једна осмогодишњакиња. Током прве посете, браћа и сестре провели су цео наставни дан у школским клупама. Учили су заједно нове лекције, обнављали старе, помагали им и играли се. На крају су заједно креирали ликовни рад-приказ годишњих доба, стабла од шака своје браће (јер ученици II/3 су све дечаци) пошто је свако од њих рођен у различито годишње доба.

Друга посета је организована као полудневни излет. Браћа и сестре су заједно посетили Јавни акваријум и тераријум и  уживали на пикнику у локалним парковим (парк Исидоре Секулић и Топчидерски парк).

Оваква дружења, спонтано осмишљена и радо прихваћена од стране родитеља, показала су се благотворна за све нас. Надамо се да ће се наставити и прерасти у организовану, стално подршку породицама деце са сметњама у развоју у читавој нашој средини званој лепа Србија.