Историјат

У Шафариковој улици бр. 8 у ОШ „Радоје Домановић“ давне 1954. године на иницијативу професора Ивана Станковића основана су два комбинована одељења за ученике са оштећеним видом. Први учитељи билу су Радмила и Ђорђе Жутић, родитељи, барда српског глумишта, Милоша Жутића. Из годину у годину број слабовидих ученика је растао; те се родила идеја о оснивању специјалне школе за ученике оштећеног вида. На иницијативу органа Скупштине општине „Стари град“ својом одлуком од 28. 12. 1970. ОШ за заштиту вида „Драган Ковачевић“ основала је Скупштина града Београда. Назив је добила по народном хероју, дечаку од 14 година, Драгану Ковачевићу, синовцу Саве Ковачевића, који су погинули у бици на Сутјесци 1943. године.

Пут развоја није био лак, али оснивачи ове јединствене школе имали су јасну визију да створе школу по мери детета са оштећеним видом у оквиру редовног плана и програма.

У току рада у Школи за ученике оштећеног вида “ Вељко Рамадановић“

тифлопедагози  Радмила и Ђорђе Жутић уочавају да слабовиди ученици читају Брајев тисак видом а не тактилно. Жутић је то сматрао грехом па је  замолио прф. др Ивана Станковића, офтамолога за стручно мишљење и савет. Др Иван Станковић и Ђорђе Жутић одлазе по школама и прикупљју децу која имају тешкоће у учењу. Те 1954 године при школи „Радивоје Домановић“ отвара се прво комбиновано одељење за слабовиде ученике., а први учитељи су тифлолози Радмила и Ђорђе Жутић. Успех ових ученика је био изузетан јер се поклањала посебна пажња и индивидуално приступло сваком детету, а одељење је бројало 7-8 ученика. Дуго су потрајала комбинована одељења.

 

Раду ова два тифлологa се придружују и Анка Антић из Мостара и Станика Ковачевић која дефектологију завршава у Загребу.

Доласком Обрена Бендераћа за директора ОШ „Радивоје Домановић“ поклања се све већа пажња одељењима са слабовидим ученицима.

 

Слабовиди ученици су пре подне ишли на наставу а по подне на вежбе вида у градску болницу. Док је трајала настава мајке су у холу школе на ћилима седеле радиле ручне радове и чекале децу да их одведу на вежбе у Градску болницу. Тадашњи директор Бандераћ и др Софија Бига постижу договор да се при школи отвори кабинет за плеоптику и ортооптику. Он све више учествује у прикупљању слабовидих ученика, те 1970. године формира се осам одељења од првог до осмог разреда ученика са оштећеним видом и стиче се услов за отварање Прве школе на Балкану за заштиту вида.

Школа добија име по младом и храбром куриру Драгану Ковачевићу а прву донацију за школу даје Вjера Ковачевић, сестра Драган Ковачевића за опремање кабинета за плеоптику и ортооптику. У оквиру школе се формира Комисија за професионално усмеравање деце са оштећеним видом. На основу процене комисије слабовиди ученици уписују различите средње школе од гимназија па до средње стручних школа.

 

Први вд директора је Анка Антић, први директор Станика Ковачевић сада Дикић све до 1977. године када одлази на место професора Дефектолошког факултета.

 

Због наведених услова пријем у нашу школу затражили су и родитељи деце са хроничним здравственим болестима, емоционалним проблемима и поремећајима, сензо-моторним дефицитима, специфичним проблемима у учењу или из социјално нестимулативних средина, као и родитељи деце која су због разноврсних развојних специфичности била неуспешна у укључивању у рад редовних школа.

 

У наш рад укључили смо и децу са тешким облицима хроничних обољења и трајније нарушеним здравственим стањем и тако школске 2006. године проширили делатност школе. Ово смо учинили одговарајући на молбе родитеља, развојних саветолишта домова здравља, института за ментално здравље, клинике за неурологију и дечју психијатрију, завода за говорну патологију, центара за социјални рад, стручних служби у редовним школама. Такође су нас подржали следећи факултети: Факултет за специјалну едукацију и рехабилитацију, Филизофски факултет – Одсек за психологију, Учитељски факултет, Факултет за спорт и физичку културу као и Факултет политичких наука – Одељење за социјални рад и социјалну политику. Сви наведени факултети препознали су нас као адекватну наставну базу и ресурс за истраживачку делатност.

 

Школа је учествовала у пројекту Пружање унапређених услуга на локалном нивоу у области образовања – ДИЛС, Подизање капацитета школа за ученике са сметњама у развоју који је реализован 2010. и 2011. године.

 

Школа је реализовала и друге пројекте и то: Дигитална учионоца, Школа без насиља, Креативна школа, Промоција хуманих вредности, Креативно друштво.

Тиме смо одговорили на препознату потребу друштва да се адекватно школовање омогући и деци са специфичним развојним потребама.

 

Традиција се наставља: ученици са сметњама у рзвоју уче по редовном плану и програму, у нижим разредима предју дефектолози а у старијим предметни наставници дефектолошки остручени.  У процесу реформе наша школа постаје препознатљива са новим и квалтетнијим начинима и методама рада. Прати и афирмише рад савког ученика са сметњама у развоју и помаже му да своје склоности развије и усаврши и да се тако оснажено укључи у редован систем школовања. Посебна пажња се посвећује како настави тако и индивидалном раду дефектолога (логопеда, корективне гимнастике, реедукације и психомоторике, визуелне стимулације, вежбе плеоптике и ортооптике, додтне подшке дефектолога предметној настави). Овакав приступ и организација рада као и ентузијазам и залагање наставника стварају успешне ученике који се раме уз раме равноправно такмиче са својим вршњацима о том говоре бројна признања са такмичења: многе награде на општинским такмичењима из певања, рецитовања, историје , геграфије, билогије, спортским надметањима (стони тенис, пливање, атлетика).

Наше наде и жеље су посвећене њима. Жеља нам је да од тих младих личности створимо људе који ће се успешно носити са изозовима које им живот намеће.

Верујемо да идемо стопама традиције развоја школе ученика са сметњама у развоју и инвалидитетом и да ћемо чинити све што је добро за наше ученике јер само успешно интегрисање наших ученика је друштвено препознатљива и оправдана потреба.

ШКОЛА  је израсла у модерну васпитно-образовну установу и испратила бројне генерације које су успешно наставиле школовање. Данас многи од наших ученика су родитељи, зреле личности, спремне за самосталан живот. Труд наставника, дефектолога и васпитача многим ученицима је помогао да преброде развојне проблеме и да се уколопе у редовни средњошколски систем, а поједини ученици настављају школовање на факултетима и академијама.

ПОДАЦИ О ОСНИВАЊУ И УПИСУ У СУДСКИ РЕГИСТАР

  • Школа је основана решењем Скупштине града Београда 10-40 бр. 1347/1 од 28. 12. 1970. год.
  • Уписана је у судски регистар Привредног суда у Београду бр. III Fi 13988/01 од 31. 12. 2001. године, број регистарског улошка суда 5-277-00, са уписаном делатношћу:
  • 80102 Основно специјално образовање којим решењем је извршено усклађивање са Законом о класификацији делатности.
  • Решењем Трговинског суда у Београду, бр. XII Fi 445/06 од 4. 12. 2006. године уписано је у судски регистар проширење основне делатности – Рад са децом оштећеног вида и децом са тешким облицима хроничних обољења и трајније нарушеним здравственим стањем.
  • Решењем Министарства просвете ПС бр. 600-01-108/99-47 од 30. 10. 2000. године дата је сагласност школи на План организације васпитно-образовног рада за: 1 развојну групу (у школској 2000/2001. години)
  • Решењем Министарства просвете РС бр. 022-05-20/2007-07/108 од 8. 2. 2008. године дата је сагласност да школа може почети да остварује припремни предшколски програм, уз констатацију да су испуњени прописани услови у погледу простора, опреме, дидактичких средстава, васпитача, стручних сарадника и програма васпитно-образовног рада
  • Решењем Министарства просвете РС бр. 610-00-640/2010-07, од 31. 8. 2010. дата је сагласност на Одлуку школског одбора о промени назива школе, почев од 1. 9. 2010. Нови назив је Основна школа „Драган Ковачевић“