СЕНЗОРНА ИНТЕГРАЦИЈА

Сензорна интеграција је неуробиолошка активност која омогућава примање и обраду сензорних информација које у мозак пристижу из наших чула. Свет доживљавамо помоћу 7 чула ( чула: вида, слуха, додира, мириса, укуса, вестибуларно и проприоцептивно). Сензорном интеграцијом стимулуси из различитих чула се адекватно организују и интегришу у јединствен доживљај. Крајњи циљ сензорне инеграције је постизање хармоничног развоја, сврсисходних моторичких реакција тела, емоционална равнотежа, побољшана перцепција и активно и трајно усвајање знања.

Дисфункције сензорне интеграције се огледају у хипер/хипоосетљивости или комбинацији ова два поремећаја. Ови проблеми настају када мозак није у стању да обради информације које добија путем чула и/или да их обједини у јединствен доживљај.

У данашње време деца су све мање физички активна, мање времена проводе у природи што их лишава основних припродних покрета и адекватних стимулација. Овакав недостатак стимулација код деце доводи до повећане моторне неспретности, емоционалне нестабилности, поремећаја пажње и понашања, дисхармоничног развоја и тешкоћа у учењу.

Због тога је терапија сензорне интеграције у сензорној соби неопходна јер омогућава деци додатну стручно вођену стимулацију која ће овај недостатак надоместити. Планска и вођена стимулација више чула у исто време уз адекватну интерпретацију чулних опажаја од стране терапеута доводе до побољшања у свим овим областима.

 

Сензорна интеграција се, према др Jean Ayres (која се сматра утемељивачем теорије сензорне интеграције), може дефинисати: „способност сређивања чулних утисака у циљу њиховог смисленог коришћења“. Сензорна интеграција је неуробиолошка активност која омогућава примање и обраду сензорних информација које у мозак пристижу из различитих чула. Свет доживљавамо путем седам чула. Сензорна интеграција разврстава, распоређује и спаја све поједине сензорне податке у целовито функционисање мозга. Када је функционисање мозга потпуно уравнотежено покрети тела су високо адаптивни, учење је лако, а добро понашање је природни исход. Сензорна интеграција је процес организације сензорног уноса да би мозак остварио сврсисходну реакцију тела, добру перцепцију, осећаје и мишљење.

Сензорно интегративна дисфункција настаје када мозак није у стању да обради информације које добија путем чула, што онемогућује спремност индивидуе да учи, као и орагнизацију њеног понашања.

Општи циљ: Стварање подстицајног и подражавајућег окружења са циљем целокупног развоја детета

Задаци:

• Омогућити детету игре и активности које подстичу и развијају сва његова чула.
• Подстицати целокупан развој личности детета.
• Подстицати и развијати самосталност детета.
• Израдити плана терапије за свако дете.
• Организовати активности и вежбе.
• Укључивање деце са дисфункицијама и тешкоћама сензорне интеграције у програм терапије.

Понашање детета са лошом сензорном интеграцијом су:

• Недовољно осетљиво (хипосензитивно)
• Преосетљиво (хиперсензитивно)
• Комбинација хипо и хипер осетљивости.

Знакови који указују на проблеме са сензорном интеграцијом:

• прекомерна или недовољна осетљивост на додир, звук, призор, покрет, укус или мирис/спољашње стимулусе
• проблем са пажњом и самоконтролом (бука из позадине или визуелни надражаји га ометају, раздражљивост, тешко се смирују)
• искључивање или повлачење у себе
• социјално емоционалне тешкоће
• проблеми са равнотежом, кретањем, комуникацијом и говором, моториком